Na istoku Srbije postoje predeli koji kao da namerno izbegavaju turističke mape.
Jedan od njih nalazi se nedaleko od Zaječara, iznad Velikog Timoka nadomak sela Gradskovo, nedaleko od granice sa Bugarskom. Sa vidikovca Četate, odnosno Kravul ceteca, kako bi glasio vlaški naziv tog mesta, reka se ukazuje u svom najlepšem izdanju – kao velika tamna zmija koja se uvija kroz zelenilo, nestaje iza šume i ponovo pojavljuje nekoliko stotina metara dalje.
To su meandri Velikog Timoka.
Piše: Vladica Jovančić
Prizor na trenutak podseća na mnogo poznatije meandre Uvca ili Zapadne Morave, ali ovde je sve drugačije. Nema spektakularnih litica, turističke gužve ni velikih platformi za fotografisanje. Samo reka, šuma, stene i tišina. I možda je upravo zbog toga ovo mesto toliko posebno.
Dva puta do vidikovca
Do vidikovca se može stići iz dva pravca. Jedan vodi od hidroelektrane Sokolovica i mahom ga koriste planinari. Od brane vodi uređena i markirana pešačka staza duga oko 4 kilometra, sa usponom od oko 200 metara. Staza je ocenjena kao laka, a do vidikovca je potrebno oko sat vremena hoda, uz povratak istim putem.
Ali Sokolovica nije samo početak staze.
Ona je deo istorije ovog kraja.
Hidroelektrana Sokolovica puštena je u rad 29. novembra 1948. godine, na Dan Republike, i bila je prva hidroelektrana izgrađena u Srbiji posle Drugog svetskog rata. U godinama obnove zemlje njen značaj bio je mnogo veći nego što bi se danas moglo zaključiti po njenoj veličini.
Zanimljivo je i da je Sokolovica jedna od retkih hidrocentrala koja ima i takozvanu riblju stazu, koja omogućava ribama da prolaze sa jedne strane brane na drugu.
Drugi pravac, preko sela Gradskova, mnogo je lakši i pogodniji za putnike koji nisu voljni za planinarenje i pešačenje uzbrdo. Automobil se može ostaviti na kraju sela, a odatle se do vidikovca laganom šetnjom stiže za nekih dvadesetak minuta. Dolazak do vidikovca sa ove strane ne iziskuje gotovo nikakav napor a omogućava usputno uživanje u pogledu na meandre, a u rano proleće i u obilje poljskog cveća razbacanog po proplancima svuda unaokolo.
Naravno, najveća nagrada je, kao i uvek, na kraju puta – na vidikovcu Četate.
Timok ovde pokazuje zašto reke nisu samo vodeni tokovi. One menjaju pejzaž, traže svoj put, usecaju doline i vekovima pomeraju granice između vode i kopna. Njegovi veliki lukovi danas izgledaju kao pažljivo nacrtani u zelenoj dolini.
U proleće i leto sve je u nijansama zelene. U jesen šuma dobija bakarne i zlatne tonove, dok tamna voda ostaje ista. Zimi, kada lišće nestane, reljef doline postaje još jasniji.
A onda shvatite još nešto.
Ovo nije mesto koje pokušava da bude atrakcija.
Ono jeste atrakcija – samo još nije naučilo da se tako ponaša!?!
Nema velikog turističkog kompleksa, suvenirnica ni redova pred vidikovcem. Do pogleda morate da dođete peške. I baš zato ga doživljavate drugačije.
Meandri Timoka jedna su od onih malih geografskih tajni koje menjaju sliku o Srbiji.
Jer između Zaječara, Gamzigrada i poznatih destinacija istočne Srbije postoji čitav svet manje poznatih pejzaža.
Četate su jedan od njih.
I možda je najbolje što ih još nismo pretvorili u razglednicu.
Jer kada stojite na steni visoko iznad vode i gledate kako reka nestaje u šumi, a zatim se ponovo pojavljuje u velikom zelenom luku, imate osećaj da ste otkrili nešto što je priroda dugo čuvala samo za sebe.
Na ovim prostoru pronađeni su tragovi koji ukazuju na davnu ljudsku aktivnost, a postoji i pretpostavka da je u rimsko doba ovde mogao postojati rudokop. Tragovi zidina starog utvrđenja vidljive su i danas. To, međutim, ne treba predstavljati kao potvrđenu arheološku činjenicu. Ali je dovoljno zanimljivo da se čovek zapita koliko je generacija pre današnjih planinara gledalo istu ovu reku.
Gradskovo je i samo selo sa dugom istorijom i brojnim tragovima prošlosti, pa meandri Timoka nisu samo prirodni fenomen već deo mnogo šire priče o Timočkoj krajini.
Mesto koje tek čeka turiste
Potencijal je očigledan.
Uređene pešačke staze, nekoliko vidikovaca, malo bolja signalizacija i kvalitetna turistička promocija mogli bi da meandre Velikog Timoka pretvore u jednu od zanimljivijih izletničkih tačaka istočne Srbije.
U Turističkoj organizaciji grada Zaječara već prave planove za uređenje pristupnih puteva, izgradnju velikog parkinga i približavanje ovog bisera Timočke krajine većem broju posetilaca. Direktorka TO Zaječar Dragana Gogić Rajković kaže da je sa Gradom već dogovoreno da se ubrzano krene u uređenje ovog izletišta iz pravca Gradskova i njegovo pretvaranje u novu veliku atrakciju koja bi mogla da privuče veliki broj turista.
,,Ni sada nije retkost videti grupe iz Češke, Rumunije ili Bugarske na ovom lokalitetu. Domaćih posetilaca je, naravno, mnogo više i tu pre svega mislim na planinarske grupe. Sve je više i onih koji dolaze porodično ili u manjim grupama na izlet, a vidikovac je sve popularniji i među onima koji vole da imaju lepu fotografiju ili snimak na društvenim mrežama. U svakom slučaju, potencijal timočkih meandara i utisak koji čitav ovaj kraj ostavlja na posetioce je takav da garantuje i privlačenje mnogo većeg broja turista u svim delovima godine i na tome već sada radimo’’, kaže direktorka Gogić Rajković.
Kako doći
Meandri se nalaze oko 25 kilometara istočno od Zaječara, kod HE Sokolovica. Od hidroelektrane do vidikovca Kravul cetec vodi markirana staza dužine 4,8 kilometara. Obilazak traje oko dva i po sata sa povratkom, a staza je ocenjena kao laka.
Drugi put je preko sela Gradskovo, a potom 800 metara pešice šumskim putem i pešačkom stazom do vidikovca Četate.
Travelogue preporuka
Ne dolazite samo zbog fotografije. Dođite ujutru ili predveče, kada svetlo najbolje ističe krivine reke. I ostavite malo vremena za tišinu.
Neka vas Timok iznenadi.