Spomen-park „Popina” je možda najskrajnutije remek-delo veličanstvenog Bogdana Bogdanovića. Tamo gde se sreću padine Goča i šumadijski brežuljci, iznad same magistrale koja spaja Kraljevo i Kruševac, stoji jedan od najneobičnijih „gradova mrtvih” na Balkanu.
Piše: Vladica Jovančić
Na brdu iznad sela Štulac, tamo gde pogled puca ka Zapadnoj Moravi i Trsteniku, iz trave izranjaju džinovski kameni blokovi. Na prvi pogled, deluju kao ostaci neke drevne civilizacije ili futuristički putokaz za nebesa. To je Spomen-park „Popina“, mesto na kojem je veliki arhitekta Bogdan Bogdanović svojom prepoznatljivom maštom isklesao priču o borbi, padu i neprekidnom trajanju.
Ovaj kompleks nije samo spomenik; on je „prostorni doživljaj“. Podignut je 1981. godine na mestu gde se 13. oktobra 1941. godine odigrala jedna od najsudbonosnijih bitaka početka rata. Ovde su borci Kraljevačkog i Trsteničkog partizanskog odreda pružili otpor nadmoćnoj nemačkoj 113. pešadijskoj diviziji, kako bi se zaustavio prodor njemačkih snaga iz Kruševca prema Kraljevu i Užičkoj republici. Bila je to jedna od prvih frontalnih bitaka sa okupatorom, a Popina je postala simbol hrabrosti kojom se branila slobodna teritorija. Ono što je zanimljivo, to je da je ovo i jedna od poslednjih bitaka u kojoj su na istoj strani bili partizani i četnici.
Arhitektura koja komunicira sa nebom
Bogdanović, poznat po tome što nije voleo klasične ideološke spomenike, ovde je stvorio „Snajper“, kako neki nazivaju ovaj spomenik zbog specifične optičke varke. Kompleks je zamišljen kao niz međusobno povezanih elemenata koji grade jedinstvenu stazu sećanja:
- Tri kamena oblika: Centralni deo čine tri masivna monumenta izgrađena od kamena jablaničkog granita. Oni su raspoređeni tako da, kada se gleda kroz njihove otvore, stvaraju savršenu liniju – neku vrstu vizira koji vas fokusira na tačku u daljini, simbolišući preciznost, ali i nišan surovog ratnog vremena.
- Dvostruki „kentauri“: Bočni elementi, koji podsećaju na fantastična bića ili apstraktne forme, čuvaju prilaze centralnom delu. Svaki detalj je ručno klesan, sa teksturama koje podsećaju na vizantijske ornamente i narodno neimarstvo.
Zašto snajper, odnosno nišan. Odgovor je jednostavan, ali i tragičan. Naime, u ovom sukobu sa okupatorima poginula su četrdeset i dva rodoljuba. Ali, cena koja je posle bitke plaćena, bila je višestruko teža. Nemci su, zbog svojih žrtava prvi put sproveli u delo odmazdu 100 za jednoga, koju su najavili svega nekoliko dana pre bitke na Popini. Zbog nemačkih gubitaka u Kraljevu je samo dva dana kasnije streljano čak 2.300 civila. Zato se spomen kompleks na Popini mora posmatrati zajedno sa Šumaricama u Kragujevcu kao deo jedne velike krvave bajke, jer je zločin u prestonici Šumadije počinjen svega šest dana kasnije.
Ovde i tišina govori
Ono što „Popinu“ izdvaja od sličnih kompleksa u regionu jeste njena arhitektura i način na koji ona „usisava“ posetioca. Staza koja vodi ka vrhu brda nije prava – ona je blago zakrivljena, terajući vas da usporite, da osetite vetar koji ovde uvek duva i da razmislite o žrtvi onih kojima je spomenik podignut.
Bogdanović je često govorio da njegovi spomenici nisu mesta žalosti, već mesta za razmišljanje o životu. Na Popini se taj osećaj jasno prepoznaje. Dok posetilac stoji usred kamenih gromada geometrijski precizno razmeštenih po proplanku, neće osetiti težinu smrti, već snagu otpora kojom ovo mesto zrači.
Zaboravljeni biser
Od 2019. godine, Spomen kompleks na Popini je upisan na mapu kulturne baštine Srbije i pod zaštitom je države kao znamenito mesto.
Na žalost, iako je osamdesetih godina Popina bila nezaobilazna stanica školskih ekskurzija, danas to više nije tako, a pričao herojstvu ovdašnjih ljudi i ogromnoj žrtvi podnetoj za slobodu nekako je ispala iz školskih programa.
Umesto toga, danas je ovo tiha oaza za istinske zaljubljenike u brutalističku arhitekturu i istoriju. Posetioci iz celog sveta, posebno umetnici i fotografi, dolaze ovde kako bi uhvatili nestvarnu igru svetla i senke koja se menja tokom dana, čineći da spomenik svakog sata izgleda drugačije. Nadajmo se da će i putnici koji ovim krajem prolaze novim autoputem sa koga se kompleks još bolje vidi, naći vremena da skrenu sa puta i posvete neki trenutak i ovom zaista vrednom spomeniku.
Poseta Popini je idealna prilika za sve koji putuju ka Vrnjačkoj Banji ili Trsteniku da zastanu na trenutak. Uzdići se iznad puta, proći kroz kameni „vizir“ i pogledati ka Moravi, znači doživeti Srbiju onakvu kakva ona zaista jeste: postojana, ponosna i uklesana u večni kamen.
INFO: Spomen-park Popina
- Lokacija: Opština Trstenik, mesto Štulac. Nalazi se na uzvišenju neposredno pored magistralnog puta Kraljevo–Kruševac.
- Autor: Arhitekta Bogdan Bogdanović (kompleks završen 1981. godine).
- Istorijski događaj: Posvećen bici na Popini iz oktobra 1941. godine.
- Savet za fotografe: Najbolje svetlo za fotografisanje je u smiraj dana (tzv. „zlatni sat“), kada senke kamenih blokova postaju duge i dramatične.
- Zanimljivost: Spomenik je građen od jablaničkog granita, istog onog koji je korišćen za Memorijalni kompleks na Kadinjači.