Pergamon se iznad današnje Bergame pojavljuje gotovo iznenada. Na strmom brdu koje dominira ravnicom Bakırçaj, ostaci nekadašnje prestonice Atalida stoje na mestu sa kojeg se i danas vidi kilometrima daleko.
Ovde nije postojao samo još jedan bogati antički grad. Pergamon je želeo mnogo više – da bude centar moći, umetnosti, medicine i znanja.
Zato je njegova biblioteka mogla da se meri sa najvećima antičkog sveta, njegovi lekari ostavili su trag u istoriji medicine, a pozorište je podignuto na padini toliko strmoj da i danas izgleda kao da se spušta pravo prema ravnici.
piše: V.Jovančić
Kada se govori o velikim antičkim gradovima današnje Turske, prvo se obično pomenu Efes i Troja. Pergamon, međutim, pripada istom velikom istorijskom krugu.
Od 2014. godine njegov višeslojni kulturni pejzaž nalazi se na Listi svetske baštine UNESCO-a.
Grad podignut iznad ravnice
Prvi susret sa Pergamonom počinje pogledom nagore.
Akropolj je podignut na vrhu Kale brda, visoko iznad plodne ravnice. Položaj je imao jasnu vojnu prednost, ali je predstavljao i demonstraciju moći.
Palate, hramovi, biblioteka, trgovi i druge javne građevine raspoređeni su na terasama usečenim u strmu padinu. Umesto da pokušavaju da izravnaju teren, antički graditelji prilagodili su mu grad.
Upravo tu UNESCO prepoznaje jednu od najvećih vrednosti Pergamona – način na koji su arhitektura, urbanizam i prirodni reljef spojeni u jedinstvenu celinu. UNESCO World Heritage Centre
Danas je do akropolja znatno jednostavnije stići. Do vrha vodi i žičara, pa za svega nekoliko minuta savremena Bergama ostaje duboko ispod posetioca.
A onda se pojavljuje prizor zbog kojeg se Pergamon dugo pamti.
Pergamon – antički grad i akropolj iznad Bergame u Turskoj, Photo Matelli Media 2025.
Pozorište na strmoj padini
Antičko pozorište Pergamona jedno je od njegovih najprepoznatljivijih mesta.
Kameni redovi gledališta spuštaju se niz gotovo neverovatno strmu padinu. Umesto klasične zatvorene scenografije, pred gledaocima se otvarala ravnica, planine i ogromno nebo Male Azije.
Priroda je ovde bila deo predstave.
UNESCO upravo izuzetno strmo pozorište navodi među ključnim elementima monumentalnog urbanizma Pergamona. UNESCO World Heritage Centre
Sa njegovih najviših redova lako je razumeti logiku grada. Pergamon nije bio projektovan da se sakrije.
Bio je napravljen da bude viđen.
Grad koji je ostao zapisan u jednoj reči
Malo je antičkih gradova čije ime i danas gotovo svakodnevno izgovaramo, a da toga nismo svesni.
Pergament svoje ime duguje upravo Pergamonu.
Obrađena životinjska koža koristila se za pisanje i pre uspona grada, pa popularna priča da je pergament ovde „izmišljen“ nije sasvim precizna. Ali Pergamon je postao toliko značajan centar njegove proizvodnje i upotrebe da je veza između grada i materijala ostala sačuvana kroz vekove.
Iza toga je stajala jedna od velikih biblioteka antičkog sveta.
Atalidi nisu svoju moć dokazivali samo vojskom i palatama. Ulagali su u knjige, umetnost i ljude koji su stvarali i prenosili znanje. UNESCO Pergamon upravo opisuje kao veliki centar učenja antičkog sveta. UNESCO World Heritage Centre
To možda najbolje objašnjava karakter grada.
Pergamon se nije takmičio samo u veličini hramova.
Takmičio se i u znanju.
Asklepion – kada je lečenje bilo više od medicineDruga velika celina nalazi se u podnožju akropolja.
Asklepion je bio poznati antički centar lečenja posvećen Asklepiju. Ovde su se preplitale medicina, religija i verovanje u lekovitu snagu vode, odmora i sna.
U rimskom periodu Asklepion je postao jedno od najpoznatijih lečilišta ovog dela antičkog sveta. UNESCO ga opisuje kao poznati centar lečenja, čiji sveti izvor postoji i danas. UNESCO World Heritage Centre
Sa Pergamonom je neraskidivo povezan i Galen, jedan od najuticajnijih lekara antičkog sveta. Njegova dela vekovima su predstavljala temelj medicinskog znanja u Evropi i na Bliskom istoku. UNESCO World Heritage Centre
Poseban utisak ostavlja podzemni prolaz Asklepiona. Voda, tišina i svetlost koja prodire kroz otvore u svodu stvaraju atmosferu koja se teško može očekivati na arheološkom nalazištu.
I posle gotovo dve hiljade godina prostor i dalje deluje smirujuće.
Crvena bazilika – antički svet među gradskim ulicama
Pergamon se, međutim, ne završava na akropolju.
U samoj Bergami nalazi se Kızıl Avlu – Crvena bazilika, monumentalni rimski kompleks podignut od crvene opeke.
Građevina je prvobitno pripadala rimskom verskom kompleksu povezanom sa egipatskim kultovima, da bi kasnije bila pretvorena u hrišćansku crkvu.
Njeni veliki zidovi danas stoje gotovo usred savremenog grada.
I upravo tu postaje jasno zbog čega UNESCO govori o „višeslojnom kulturnom pejzažu“. Na relativno malom prostoru ostali su tragovi helenističkog, rimskog, vizantijskog i osmanskog vremena, kao i različitih religijskih tradicija.
U Bergami prošlost nije odvojena od grada ogradom.
Ona se pojavljuje između kuća, prodavnica, pijace i svakodnevnog života.
Pergamon, photo Matelli Media 2025.
Ne žurite iz Bergame
Najveća greška bila bi spustiti se sa akropolja, ući u automobil i nastaviti put.
Bergama zaslužuje još nekoliko sati.
Stare ulice, tradicionalne radnje, Arasta, čajdžinice i zanatske prodavnice pokazuju lice Turske koje je u velikim primorskim letovalištima sve teže pronaći.
Bergamski tepisi i ćilimi imaju dugu tradiciju, dok lokalni muzej čuva nalaze iz Pergamona i njegove okoline.
A gotovo gde god da se nalazite u gradu, dovoljno je podići pogled.
Akropolj je i dalje gore.
Drevni Pergamon i savremena Bergama zbog toga nikada ne deluju kao dve potpuno odvojene destinacije.
Jedan grad i dalje živi iznad drugog.
Savršen izlet sa Egeja
Pergamon je odličan izbor za one koji borave na severnom i centralnom delu turske egejske obale.
Od Izmira do Bergame ima oko 110 kilometara, dok je za goste Ajvalika i Sarimsaklija ovo jedan od najlogičnijih velikih istorijskih izleta.
Posebno je zanimljiv putnicima koji u Tursku dolaze preko Čanakalea i nastavljaju prema Izmiru, Kušadasiju, Bodrumu ili Marmarisu. Umesto obične pauze na putu prema jugu, Bergama može postati jedan od najvrednijih dana čitavog putovanja.
Za potpuni obilazak treba računati na ceo dan.
Akropolj, Asklepion i Crvena bazilika predstavljaju osnovu, ali vreme treba ostaviti i za samu Bergamu.
Grad koji je želeo više
Vekovi su odneli kraljeve, veliki deo palata i hiljade knjiga nekadašnje biblioteke.
Ali ono po čemu je Pergamon bio poseban nije potpuno nestalo.
Ostalo je u kamenom pozorištu nad ravnicom, u Asklepionu, u Galenovom nasleđu i čak u jednoj reči koju i danas koristimo – pergament.
Pergamon je pre više od dve hiljade godina pokazao da veliki grad ne mora svoju moć da meri samo teritorijom, vojskom i zidinama.
Može da je meri i znanjem.
A možda je upravo zato ovaj antički grad u oblacima i danas mnogo više od gomile kamenja na vrhu jednog brda.
| TRAVELOGUE INFO
Lokacija: Bergama, provincija Izmir, Turska Posebnost: kraljevska prestonica, centar medicine i znanja, grad po kojem je pergament dobio ime |