Iznad savremene Bergame, na strmom brdu koje se gotovo vertikalno podiže iznad ravnice, nalaze se ostaci grada koji nije želeo samo da bude moćan. Pergamon je želeo da bude najobrazovaniji, najlepši i najodvažniji grad svog vremena. Zato je svoju biblioteku suprotstavio Aleksandriji, svoje lekare pretvorio u začetnike evropske medicine, a pozorište postavio na liticu sa koje se i danas zastaje bez daha.
Piše: V.Jovančić
Kada se govori o velikim antičkim gradovima današnje Turske, gotovo uvek se prvo pomenu Efes i Troja. Nešto južnije nalazio se Halikarnas, današnji Bodrum, sa Mauzolejem svrstanim u sedam svetskih čuda.
Pergamon, međutim, ni po čemu ne zaostaje za njima. Naprotiv, po političkoj moći, naučnom uticaju, arhitekturi i kulturi bio je jedan od najvažnijih gradova helenističkog sveta. Bio je prestonica moćne dinastije Atalida, veliki centar znanja i umetnosti, a kasnije i jedan od najznačajnijih gradova rimske provincije Azije. Njegov višeslojni kulturni pejzaž, u kojem se prepliću helenističko, rimsko, vizantijsko i osmansko nasleđe, nalazi se na Listi svetske baštine UNESCO-a od 2014. godine.
Danas je Pergamon idealan razlog da se na jedan dan napuste plaže Izmira, Češmi ili Sarimsaklija. Za putnike koji sa severa, preko Čanakalea i Ajvalika, nastavljaju prema Kušadasiju, Bodrumu ili Marmarisu, Bergama predstavlja mnogo više od obične pauze za kafu.
To je pauza od nekoliko hiljada godina koja će na putnika ostaviti nezaboravan utisak.
GRAD POSTAVLJEN IZNAD SVETA
Prvi susret sa Pergamonom počinje pogledom nagore.
Akropolj nije podignut na blagom uzvišenju, već na strmom brdu koje dominira širokom ravnicom Bakirčaj. Sa vrha su se nekada mogli nadzirati putevi, plodna polja, prilazi gradu i gotovo svaki pokret u njegovoj okolini.
Bio je to savršen prirodni bedem, ali i pažljivo izabrana pozornica moći.
Kraljevske palate, hramovi, biblioteka, trgovi i javne građevine raspoređeni su na terasama uklesanim u padinu. U gradu u kojem gotovo da nije bilo ravnog prostora, arhitekte nisu pokušavale da pobede prirodu. Iskoristile su je da stvore jednu od najdramatičnijih urbanih celina antičkog sveta.
Uspon ka akropolju zato nije samo dolazak do arheološkog nalazišta. To je postepeno otkrivanje grada koji se nekada uzdizao iznad okolnog sveta kao kamena kruna. Sa svakom novom terasom pogled postaje širi, a savremena Bergama u podnožju sve manja.
Za one koji se plaše uspona, danas je tu moderna gondola kojom se iz podnožja uzvišenja do lokaliteta na samom vrhu stiže za svega par minuta i bez ikakvog napora.
POZORIŠTE NA IVICI PONORA
Najuzbudljiviji prizor Pergamona svakako je njegovo helenističko pozorište.
Njegovi kameni redovi spuštaju se niz izuzetno strmu padinu, gotovo kao stepenice koje vode u ravnicu. Pozorište je moglo da primi oko 10.000 gledalaca i smatra se jednim od najstrmijih pozorišta antičkog sveta.
Ono što ga čini posebnim nije samo veličina.
Dok sedite u gornjim redovima, iza pozornice se ne nalazi zid, scenografija ili zatvoreni prostor. Pred vama se otvaraju planine, polja, putevi i čitava Bergama. Priroda je ovde bila najveća moguća scenografija.
Graditelji nisu imali dovoljno prostora za klasičnu kamenu scenu, pa je korišćena drvena konstrukcija koja je mogla da se ukloni. Kada se predstava završi, ništa nije zaklanjalo pogled prema hramu Dionisa i horizontu.
Na tom mestu lako je razumeti zašto su vladari Pergamona birali visinu. Sve što se odvijalo na akropolju bilo je vidljivo izdaleka. Hramovi, palate i pozorište nisu predstavljali samo gradske građevine, već poruku upućenu svima koji su se približavali kraljevstvu.
Pergamon je želeo da se vidi.
I uspeo je u tome.
„U Pergamonu ni pozorište nije okrenuto samo ka sceni — ono je okrenuto ka čitavom svetu.“
GRAD KOJI JE OSTAO ZAPISAN U JEDNOJ REČI
Malo je gradova čije ime svakodnevno izgovaramo, a da toga nismo svesni.
Reč pergament neposredno je povezana sa Pergamonom.
Prema poznatoj legendi, egipatski vladari zaustavili su isporuku papirusa kako bi sprečili da pergamonska biblioteka nadmaši Aleksandrijsku. Stanovnici Pergamona tada su, navodno, usavršili obradu životinjske kože i stvorili novi materijal za pisanje.
Priča je lepa, ali verovatno nije sasvim tačna. Obrađena koža koristila se za pisanje i pre uspona Pergamona. Ono što nije sporno jeste da je grad postao izuzetno važan centar proizvodnje i upotrebe tog materijala, toliko poznat da je njegov naziv zauvek ostao sačuvan u reči pergament.
Pergamonska biblioteka bila je među najvećim bibliotekama antičkog sveta. Prema antičkoj tradiciji, čuvala je oko 200.000 svitaka i knjiga i po ugledu je bila odmah iza Aleksandrijske biblioteke.
Zato Pergamon nije bio samo kraljevska prestonica.
Bio je grad učenjaka, pisara, filozofa i ljudi koji su znanje smatrali jednako važnim kao vojsku i utvrđenja. U vreme kada su se gradovi nadmetali veličinom hramova i snagom zidina, Pergamon se nadmetao i brojem knjiga.
ASKLEPION — IZMEĐU MEDICINE, VERE I PSIHOLOGIJE
U podnožju akropolja nalazi se druga velika celina Pergamona — Asklepion.
To nije bila bolnica u današnjem smislu, već veliki medicinski i verski centar posvećen Asklepiju, bogu lečenja. Pacijenti su dolazili iz različitih delova antičkog sveta, prolazili kroz monumentalni ulaz i dugim putem stizali do prostora u kojem su se primenjivali kupanje, odmor, biljni preparati, dijeta, vežbe, tumačenje snova i različiti oblici psihološkog umirivanja.
Lekari Pergamona očigledno su veoma rano razumeli da ljudsko zdravlje ne zavisi samo od jednog organa ili jedne terapije.
Asklepion je tokom rimskog perioda postao jedan od najvažnijih centara lečenja u Maloj Aziji, uporediv sa svetilištima na Kosu i u Epidauru. Sa Pergamonom je neraskidivo povezan i Galen, lekar, hirurg i filozof čiji su spisi vekovima oblikovali medicinsko znanje Evrope i Bliskog istoka.
Kroz podzemni prolaz kojim su nekada prolazili pacijenti i danas se čuje voda. Svetlost dopire kroz otvore na svodu, a čitav prostor deluje iznenađujuće smireno.
Možda su upravo tišina, voda i osećaj sigurnosti bili prvi lek koji je Pergamon nudio svojim bolesnicima.
RAME UZ RAME SA EFESOM, TROJOM I HALIKARNASOM
Efes impresionira ulicama, bibliotekom i velikim javnim građevinama. Troja privlači snagom mita i slojevima gradova koji su se vekovima podizali jedan iznad drugog. Halikarnas podseća na jedno od sedam svetskih čuda i moć karijskih vladara.
Pergamon nudi nešto drugačije.
On je istovremeno kraljevska prestonica, univerzitetski grad antičkog sveta, medicinski centar, versko središte i urbanistički podvig.
Pergamon, photo Matelli Media 2025.Njegova vrednost ne počiva samo na jednoj građevini. Ona se nalazi u celini: akropolju, pozorištu, biblioteci, hramovima, Asklepionu, Crvenoj bazilici, rimskim ostacima, vizantijskim slojevima i osmanskom gradu koji se kasnije razvio u podnožju.
Zbog toga Pergamon ne treba posmatrati kao usputno arheološko nalazište koje se obilazi za sat vremena. Treba mu posvetiti ceo dan, upravo zbog više međusobno odvojenih celina i savremene Bergame između njih.
CRVENA BAZILIKA USRED SAVREMENOG GRADA
Jedno od najvećih iznenađenja ne nalazi se na vrhu akropolja, već gotovo u centru Bergame.
Kızıl Avlu, odnosno Crvena bazilika, ogromna je rimska građevina podignuta od crvene opeke. Prvobitno je bila posvećena egipatskim božanstvima, najverovatnije Serapisu i Izidi, a kasnije je pretvorena u ranohrišćansku crkvu.
Njeni masivni zidovi i danas se uzdižu iznad okolnih kuća, prodavnica i gradskih ulica.
To je možda najbolji primer zašto UNESCO Pergamon ne posmatra samo kao antički akropolj, već kao višeslojni kulturni pejzaž. Na malom prostoru smenjuju se paganski hramovi, tragovi ranog hrišćanstva, vizantijske građevine, jevrejsko nasleđe, džamije i osmanske gradske četvrti.
U Bergami prošlost nije ograđena od svakodnevnog života.
Ona se nalazi između pekare, pijace, starih kuća i stolova gradskih kafana.
BERGAMA NIJE SAMO GRAD ISPOD RUŠEVINA
Najveća greška bila bi spustiti se sa akropolja, sesti u automobil i odmah nastaviti put.
Savremena Bergama možda nema eleganciju primorskih letovališta poput Alačatija ili Bodruma, ali poseduje autentičnost koju je na popularnim egejskim destinacijama sve teže pronaći.
Njene stare ulice vode kroz četvrti sa kamenim i zidanim kućama, malim radionicama, tradicionalnim prodavnicama i čajdžinicama. U staroj Arasti mogu se pronaći tepisi, ćilimi, predmeti od kože, metalni proizvodi i zanatske radnje koje nisu napravljene samo zbog turista.
Bergamski tepisi i ćilimi imaju dugu tradiciju i smatraju se jednim od prepoznatljivih zanatskih proizvoda ovog dela Turske.
Bergamski muzej je prirodan nastavak obilaska. U njemu se čuvaju nalazi sa akropolja, Asklepiona, Crvene bazilike i drugih arheoloških lokaliteta u okolini, ali i etnografski predmeti koji prikazuju život lokalnog stanovništva, tradicionalnu odeću i običaje različitih zajednica ovog kraja.
Posle muzeja, Bergamu treba doživeti bez plana.
Sesti na čaj, probati lokalna jela, proći kroz pijacu i podići pogled prema brdu. Gotovo iz svake ulice vidi se deo nekadašnjeg Pergamona.
Drevni grad i savremena Bergama nisu dve odvojene destinacije.
Jedan i dalje živi iznad drugog.
IZLET SA MORA ILI ISTORIJSKA STANICA NA DUGOM PUTU
Iz Izmira do Bergame ima približno 110 kilometara, pa je put automobilom pogodan za jednodnevni izlet. Iz Češmea je put znatno duži, oko 190 kilometara u jednom smeru, zbog čega je najbolje krenuti rano i Pergamonu posvetiti čitav dan.
Za goste Sarimsaklija i Ajvalika Bergama je jedan od najlogičnijih kulturnih izleta u zaleđu.
Još bolja prilika otvara se putnicima koji u Tursku dolaze preko Čanakalea i nastavljaju prema Izmiru, Kušadasiju, Bodrumu ili Marmarisu. U tom smeru Pergamon se prirodno uklapa kao istorijska stanica između severnog i južnog Egeja.
Za potpuni doživljaj potrebno je obići najmanje četiri celine: akropolj, Asklepion, Crvenu baziliku i Bergamski muzej.
A između njih ostaviti dovoljno vremena i za sam grad.
GRAD KOJI JE ŽELEO VIŠE
Pergamon nikada nije pristajao da bude samo još jedna tvrđava, samo još jedan grad ili samo još jedna kraljevska prestonica.
Želeo je da bude centar sveta znanja. Da njegova biblioteka nadmaši Aleksandriju. Da njegovi lekari leče bolje od drugih. Da se njegovo pozorište vidi iz ravnice. Da hramovi budu podignuti tamo gde deluje da im je bliže nebo nego zemlja.
Vekovi su odneli kraljeve, knjige i sjaj palata.
Ali ideja Pergamona nije nestala.
Ona i dalje živi u reči pergament, u medicinskim spisima Galena i u kamenom pozorištu koje se spušta niz liticu. Živi i u Bergami, među trgovcima, starim kućama i ljudima koji svakog jutra podižu pogled prema akropolju.
Zato Pergamon nije samo izlet sa mora.
To je susret sa gradom koji je pre više od dve hiljade godina shvatio da prava moć ne leži samo u osvajanju teritorija.
Već i u osvajanju znanja.
KADA BUDETE U BERGAMI:
| Za obilazak izdvojite ceo dan i krenite rano, naročito tokom leta. Akropolj je izložen suncu i vetru, pa su voda, šešir i udobna obuća neophodni. Najpre obiđite akropolj, zatim Asklepion, a poslepodne ostavite za Crvenu baziliku, muzej, Arastu i stare četvrti Bergame. Radno vreme lokaliteta i muzeja proverite neposredno pre putovanja. Lokacija: Bergama, provincija Izmir Preporučeno vreme: jedan ceo dan Ne propustiti: Akropolj, antičko pozorište, Asklepion, Crvenu baziliku i Bergamski muzej Najbolje za: izlet iz Izmira, Sarimsaklija i Ajvalika, kao i stanicu na putu ka južnom Egeju (Bodrum, Kušadasi, Marmaris…) Posebnost: kraljevska prestonica, centar medicine i znanja, grad po kojem je pergament dobio ime |